Upravo sam na Instagramu pročitala rečenicu: „Zato si i nesrećan, boriš se da budeš ono što u stvari nisi...“
Šta to znači? Da kažeš da stanuješ u Beogradu, a zapravo je u pitanju Mladenovac, da su ti otac i majka obični radnici, a ti ih prekrstiš u univerzitetske profesore ili je posredi nešto drugo? Da glumiš sreću i empatiju? Da se bojiš odbacivanja i osuđivanja okoline? Da veruješ kako ti je život bezvredan ukoliko nisi kupila matursku haljinu u butiku u kome su je pazarile sve tvoje školske drugarice i kriješ da si poslednji dinar dala za fancy izlazak koji je bio apsolutni must ove nedelje?
Nije ovo vreme ni po čemu drugačije od onog našeg ili onog njihovog koje će tek doći. Svaka generacija ima svoje „opasne momke“ i mesta na koja se izlazi da bi bio viđen. Ova generacija jedino možda ima priliku da sve malo bolje fejkuje uz filtere i slike na Instagramu iza kojih često nema mnogo stvarnog života. Sve je postalo performans: sreća, uspeh, život, čak i tuga, samo da izgleda dobro na ekranu. Iz toga se može izaći samo anksiozniji i sa manje poverenja u sebe.
Nekada je to bio klub, danas je feed. Nekada je bila haljina, danas je brend + lokacija + story. Ta borba da budeš ono što nisi nije toliko laž koliko iscrpljenost od neprestanog napora da ispuniš tuđa očekivanja. Zapravo, reč je o stalnoj potrebi za dokazivanjem, kao i o tome da nam filteri ne menjaju samo lica, već i merila vrednosti. Toliko je lako poverovati u ulepšanu sliku bez podočnjaka, kao i u stvarnost koja postoji samo virtuelno, za potrebe 1386 pratilaca. Onih pratilaca koji iz svog „običnog“ života nakratko pobegnu u tuđi. Tako svoje živote merimo prema životima koji postoje samo u pažljivo odabranim kadrovima.
Tehnologija se menja, ali strah da nismo dovoljni ostaje nepromenjen, kao i bojazan da ćemo biti „otkriveni“. Nesreća ne dolazi iz onoga što jesmo, već iz iscrpljenosti da stalno budemo negde drugde. Da ispunjavamo tuđa očekivanja i pravila o tome „kako treba živeti“.
Mir dolazi kad prestaneš da se dokazuješ. Nije hrabrost predstavljati svoj život savršenim. Hrabrost je priznati da si obična, zbunjena, umorna i stvarna.