Umemo li da predahnemo od sebe?

One među nama koje imaju svoje beauty rutine, kojima se podrazumeva da se oblače u odeću koja nije „kućna“ svaki put kada izađu napolje, predahnu li nekad? Predahnemo li nekad?

U stanju smo da imamo pidžama dane. Da lenjo provedemo ceo dan prelazeći sa fotelje na trosed i nazad, čitajući, gledajući TV, sa kosom u punđi i bez ikakvih planova. I to je u redu. Ali jesmo li u stanju da između sveta i sebe uklonimo šminku? Da izađemo nenašminkane i da i dalje budemo sebi lepe?

Jedna moja prijateljica kaže da za nju odlazak na more predstavlja „no makeup“ vreme. Nažalost, ne mogu to da kažem za sebe. Bez šminke i u nekoj pokućnoj trenerci, ni do kontejnera da bacim đubre. A pokućnu trenerku, zapravo, ni ne posedujem. Moj unutrašnji alarm je uvek uključen.

Dugo sam verovala da je razlog jednostavan: vrlo rano sam počela da se borim sa aknama i stalno sam pokušavala da ih prikrijem puderom i šminkom. Ili je možda sve krenulo onog dana, u tinejdžerskoj fazi, kada sam do prodavnice izašla bez šminke, sa prljavom kosom koja je tada ionako stalno bila masna, i srela nekoga zbog koga me je narednih sto godina bilo sramota što me je video baš u tom izdanju.

Možda je pomalo i jedno i drugo. Ali kako godine prolaze, sve više mislim da je razlog drugačije prirode. Moja majka je, od trenutka kada se probudi do trenutka kada legne, uvek bila obučena i našminkana. Tako da je mogao bilo ko da svrati na kafu, da se ode bilo kuda. To su bila vremena kada smo jedni drugima pozajmljivali šećer u kocki i malo ulja, kada se vrata u komšiluku nisu zaključavala i kada se nije znalo ko može da bane.

Danas niko ne bane. Vrata se zaključavaju. Kafa se zakazuje. I baš tada, u toj sigurnosti da nas niko neće zateći nespremne, ostaje pitanje: šta ta šminka ovih dana zapravo krije?

Možda ne nesavršenosti. Možda ne umor. Možda samo naviku da stalno budemo spremne. Budne. Možda strah da ćemo, ako jednom izađemo bez nje, morati da se suočimo sa sobom bez filtera. A to ponekad ume da bude mnogo teže nego savršeno povučena linija ajlajnera.

I pravo pitanje nije da li smemo da izađemo bez šminke već umemo li sebi da dozvolimo da budemo opuštene i svoje.

Jer danas je najveći luksuz umeti da budemo samo ordinary i da nam to bude sasvim dovoljno.